KAKO SE RAZVIJAO GRADSKI PREVOZ U BEOGRADU? (FOTO)

0

U Beogradu se, skoro punih šest godina, za naplatu javnog prevoza koristi, svima veoma dobro poznat, Bus Plus sistem. Međutim, znate li kako je sve počelo?

Beograd je jedan od prvih gradova u Evropi u kojem je uvedena tramvajska linija sa konjskom vučom. Uvedena 14. oktobra 1892. godine ova tramvajska linija prevozila je na relaciji Kalemegdan – Slavija. Trasa je vodila od Kalemegdana, ulicom Vase Čarapića, preko Pozorišnog trga (današnji Trg Republike), da bi potom skretala u ulicu Knez Mihailovu i preko Terazija išla do Slavije. Nepune dve godine kasnije, nakon izgradnje pruge Terazije – Topčider, u rad je pušten prvi tramvaj na električni pogon. Tokom 1905. godine električni tramvaji su u potpunosti potisnuli tramvaje sa konjskom vučom.

prvi tramvaj sa konjskom vučom

prvi tramvaj sa konjskom vučom

1919. godine Opština Beograda preuzima od Belgijskog anonimnog društva celokupnu električnu mrežu, kao i sva vozila i postrojenja tramvajskog saobraćaja. Prvi redovan autobuski saobraćaj uvodi 1927. godine privatno preduzeće Ljubiše Perišića, a prevoz se odvijao na linijama Kalemegdan – Savinac i Terazije – Dedinje. Tridesetih godina karte su bile veoma skupe (oko cene dnevnih novina) i nije bilo povlastica, pa siromašniji građani nisu koristili prevoz.

prvi autobus

prvi autobus

Do početka Drugog svetskog rata tramvajski saobraćaj u Beogradu obavljao se na 10 linija, a na ulicama je bilo 87 autobusa na 12 linija. Sve do 1945. godine preduzeće se zvalo Direkcija tramvaja i osvetljenja, kada to zvanično postaje Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP). Prva trola na ulicama Beograda pojavila se 1947. godine i to prilikom Prvomajske parade, a ubrzo je uspostavljena redovna trasa Kalemegdan – Slavija.

karta-prevoz

Početkom pedesetih godina nije bilo ni približno dovoljno vozila na ulicama za potrebe stanovništa. Da bi se napravila neka ravnoteža, pojedinačna cena karte je petostruko povećana, ali to nije previše pomoglo. Već šezdesetih i sedamdesetih godina nabavljalo se više vozila, a ovaj perido će ostati upamćen po tramvajima BelgijancimaLejladn autobusima. Takođe, sedamdesetih i osamdesetih godina najveći broj autobusa bili su Ikarusovi (današnji Ikarbus), Mercedes i MAN.

autobus-sedamdesete-gsp

linija 16 iz perioda 1975. do 1994.

Naplata karata za javni prevoz tada nije bila problematična, uglavnom jer se ulazilo na jedna, a izlazilo na druga vrata, a pored toga, bilo je mnogo konduktera (1967. godine ih je bilo 1430, ili 2,26 po vozilu). Ubrzo nakon toga pojavljuju se kontrolori, koji su imali jasne uniforme i kontrolisali su karte putnika. Prvi izveštaji o neplaćanju karata pominju se početkom šezdesetih godina, kada se uglavnom govorilo o „maloletničkim bandama“ kojih su se kondukteri i konroleri pribojavali. 1975. godine u prevoze se uvodi aparat za poništavanje markice, čime zvanično prestaju da rade kondukteri. Za vreme hiperinflacije 1993. godine GSP je nedeljno povećavao cenu karte.

Početkom 1998. godine u javni prevoz počinju da se uključuju privatni prevoznici kada prestaje da važi jedinstveni tarifni sistem i prelazi se na naplatu karata u vozilima od strane konduktera. Privatni prevoznici su imali boje autobuse i skuplje karte. Međutim, posle bombardovanja i nakon što je GSP-u pokonjeno 100 japanskih autobusa, od 2004. godine GSP i privatnici počinju da dele dobit od prodaje karata (75:25), a karte i povlastice važe podjednako u svim vozilima i poništavaju se na aparatima.

japanska donacija

japanska donacija

U toku 2010. i 2011. godine nabavljeno je više novih vozila, od čega se najviše pričalo o niskopodnim tramvajima, takozvani španci. Prvog februara 2012. godine počinje Bus Plus sistem. Pored kontrole vozila i voznog reda, služi i za elektronsko plaćanje karata. Aparati za poništavanje markica zamenjeni su validatorima, a sadašnji sitem poznaje naplatu u okviru 4 zone. Sistem provere karata vrši se preko kontrolora, koji više ne nose uniforme (faktor iznenađenja!). Ovo ipak ne sprečava stopu neplaćanja pre svega zbog skupe mesečne karte za zaposlene, kao i činjenice da 60 minuta vožnje košta isto kao i 5 minuta.

zone-bus-plus

Izvor: 011info

Podelite ovo sa prijateljima

Ostavite komentar