KADA NE BI TREBALO OTVARATI PROZORE?

1

ZAGAĐENJE VAZDUHA – Poslednjih nekoliko dana uveliko se piše i priča o problemu sa zagađenim vazduhom koji pogađa više gradova u Srbiji, a među najzagađenijim je upravo Beograd. Nadležni u ovim slučajevima preporučuju boravak u prirodi, a ukoliko nemate izbora da se napustite sta, glavni savet stručnjaka u ovom slučaju je – ne otvarajte prozor.

Vazduh u Beogradu je danima bio jako zagađen, što je oznaka za najveći, peti stepen zagađenja koje meri Agencija za zaštitu životne sredine, prenosi RTS. U danima kada zagađenje dostigne ovaj nivo, preporuka za osetljive grupe je da izbegavaju naporne aktivnosti u spoljašnjoj sredini koje su praćene ubrzanim i dubokim disanjem.

U nastavku pročitajte šest načina kako da se zaštitite unutar stanova koje je RTS dobio od sturčnjaka dr Dragana Pajića, i prim dr Vesne Pantić  Palibrk iz Centra za higijenu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd. Njihove odogovore prenosimo u celosti:

1. Iako je jedan od načina da se vazduh „filtrira“ korišćenjem klima-uređaja, oni koje većina građana ima nisu od pomoći, jer imaju funkciju hlađenja ili zagrevanja vazduha unutrašnjeg prostora, bez razmene vazduha sa spoljnom sredinom.

Drugi sistemi klima-uređaja koji su ređe zastupljeni u upotrebi, hlade ili zagrevaju vazduh koji usisavaju iz spoljne sredine, ali sem u nekim luksuznijim varijantama, nemaju dovoljno efikasne filtere koji bi mogli značajnije da poboljšaju kvalitet spoljnjeg vazduha.

2. U Zavodu ističu da kvalitet vazduha unutrašnjeg prostora zavisi više od zagađujućih materija u građevinskim materijalima, podovima, načina grejanja i kućne hemije, a manjim delom od kvaliteta vazduha spoljnje sredine.

Jonizatori vazduha stvaraju negativne jone, koji mogu blagotvorno delovati na ljudski organizam u smislu stvaranja boljih mikroklimatskih uslova za boravak.

Međutim, u zavisnosti od načina rada, mogu samo delimično da izvrše razgradnju pojedinih štetnih komponenti vazduha unutrašnjeg prostora (duvanski dim, neprijatni mirisi i sl.), ali bez značajnog uticaja na koncentracije zagađujućih materija ili čestičnog zagađenja.

3. Ne treba otvarati prozor kada je kvalitet vazduha ocenjen sa „zagađen“ ili „jako zagađen“.

Koncentracija zagađujućih materija je najveća u periodu grejne sezone, u večernjim, noćnim i jutarnjim satima.

Tada je poželjno provetriti prostorije nekoliko puta u toku dana, i za to birati periode kada je očekivano koncentracija zagađujućih materija najniža, a to je okvirno između 11 i 15 časova.

4. Malu ali nedovoljnu pomoć mogu da nam pruže komarnici, u zavisnosti od vrste materijala i promera šupljina. Oni mogu delimično da umanje razmenu vazduha između spoljnje i unutrašnje sredine, i da na sebi zadrže manju količinu čestica iz vazduha, ali bez značajne mogućnosti da spreče prodor zagađujućih materija u prostorije.

Na pitanje postoji li neki drugi način da spreči prodor „jako zagađenog“ vazduha u stanove, dr Dragan Pajić i prim. dr Vesna Pantić Palibrk odgovaraju da ne postoji.

5. Pojedina istraživanja ukazuju na zaštitne efekte određene hrane.

Preporuka je da se u zagađenim područjima uzima hrana bogata Be-vitaminima, vitaminom Ce i E, zatim omega-3 masnim kiselinama, što se vezuje sa antioksidativnim i antiinflamatornim svojstvima ovih sastojaka.

6. I za kraj, ne zaboravite da vodite računa o ličnoj higijeni, poput redovnog pranja ruku, i da po dolasku iz spoljne sredine presvučete garderobu.

Izvor: RTS

POGLEDAJ JOŠ: INFO


Podelite ovo sa prijateljima

1 komentar

  1. Ja sam kupila ruski preciscivac vazduha za kucu i koliko barem da pomognem svom detetu da ne udise ove otrove.

Ostavite komentar