Beograd krije mnoge tajne svetove, pune priča o prošlom vremenu i bogatoj istoriji koju je ovaj grad imao. Najveće misterije svakako su Kalemegdan i lagumi ispod grada, o tome ćemo pisati posebno.
Šta se krije ispod najstarije kuće u Beogradu?
Najstarija očuvana kuća u Beogradu i dan danas se nalazi na adresi Cara Dušana 10, na Dorćolu. Oko ove kuće, a posebno onoga što se nalazi ispod nje i danas se ispredaju različite priče. Kuća je zidana u periodu od 1724. do 1727. godine po nacrtima švajcarskog neimara i pukovnika austrijske vojske Nikole Doksata de Moralesa. Doksat je radio na ojačanju Kalemegdanske tvrđave, a pod njenim zidinama je i stradao. Pogubljen je od strane austrijske vlasti, zbog veleizdaje.
U motive pogubljenja se još tada sumnjalo, pa je gradom kružila priča da je Doksat pogubljen kako ne bi otkrio podzemne prolaze koji su se nalazili ispod kuće i vodili ko zna gde. Kako je ova kuća bila jedna od tri koje su građene u isto vreme (ostale dve su srušene), veruje se da su međusobno bile povezane podrumima, a lagumima sa tunelom ka tvrđavi.
Podrum u kući
Misteriju je samo produbilo to koliko su se Nemci zainteresovali ovom kućom tokom Drugog svetskog rata. Naime, oni su u jednom periodu svakodnevno u tajnosti nešto tražili i kopali u podrumima. Svi i dalje veruju da je u pitanju nekakvo blago. Vrlo je moguće da su u podrumu i tunelima krili umetnine i dragocenosti koje su kasnije transportovali za Berlin.
Postoji i priča da su godinama kasnije, stanari ove zgrade naišli na početak tunela u podrumu, ali da uplašeni tame nisu krenuli dalje i videli gde ti tuneli vode. Ukoliko su tuneli i tajni prolazi postojali, smatra se da su oni sada manje-više urušeni i pod vodom.
Da li su mošti Svetog Save zapravo spaljene na Tašmajdanu?
Iako se po zvaničnom verovanju misli da su mošti prvog srpskog prosvetitelja, Svetog Save, spaljene na Vračaru, postoje dokazi koji govore suprotno. Po njima lokacija na kojoj se ovaj događaj odigrao zapravo je Tašmajdan, na mestu koji se tada zvao Čupina umka (sadašnja lokacija restorana Poslednja šansa).
Ilustracija spaljivanja mošti Svetog Save
Prvi put je ovu temu pokrenuo pravnik i erudita Sreten Popović, osamdesetih godina 19. veka. Popović je tada skupio mnogo podataka koji govore u prilog pretpostavci da se spaljivanje mošti nije dogodilo na Vračaru. Između ostalog, Popović je došao do predanja izvesnog Slepog Laze koji mu je ispričao tačnu lokaciju na kojoj su spaljene mošti svetog Save. Po predanju, treba krenuti od oltara hrama Svetog Marka (koji je podigao knez Miloš), na istok, sedamnaest koraka i tu se dolazi do jednog uzvišenja, brežuljka. Taj brežuljak zove se Čupina umka i tu su spaljene mosti Svetog Save.
Pored toga, polazi se od pitanja šta je zapravo bio Vračar u 16. veku? Na Tašmajdanu su se ranije nalazile ciganske čerge gde su stare gatare vračale radoznalcima. Smatra se da su mnogi koristili naziv Vračar za tu lokaciju.
Za kraj, kao dokaz se pominje da je pored Tašmajdana prolazio najvažniji i najprometniji put tog vremena, Carigradski drum, koji bi najverovatnije Sinan paša izabrao za trasu kojom će se kretati sa moštima kako bi ga veliki broj Srba video.
Ko je Ušati Đoka?
Iznad Deferdareve kapije na Kalemegdanu nalazi se reljef nepoznate muške osobe sa velikim ušima koji je decenijama veoma misteriozan jer niko ne zna ko je i kada uklesao taj lik. U narodu je, zbog izgleda, ovaj reljef poneo ime Ušati Đoka.
Ono što je istoričarima poznato jeste da je reljef nastao posle Drugog svetskog rata. Postoji nekoliko teorija o tome ko je prikazan, odnosno ko je zapravo Ušati Đoka. Jedna je vrlo jednostavna – lokalni mangup koji je uklesao ili svoj lik ili lik nekog poznanika. Po drugoj, u pitanju je Đoka, najveći ulični zabavljač na Kalemegdanu. Treća teorija je ipak malo više zalazi u legendu i po njoj je reč o Đoki, prvom beogradskom vampiru.
