Šimpanza Sami došao je u Beogradski zološki vrt 12.01.1988 godine i ubrzo postao ne samo naša, već i svetska zvezda. O jednoj posebnoj situaciji među privima izveštavao je i britanski BBC, a slike možete pronaći na brojnim stranim portalima.
Ubrzo nakon dolaska, 21.2.1988. godine oko 20h Sami je razvalio šipke na kavezu i mirno izašao na dorćolske ulice. Prošetao se ulicama Gospodar Jevremovom i Kralja Petra i polako došao do bioskopa Balkan. Kako je u pitanju odrasli mužjak, ljudi su u panici bežali, a Samija su pratili policija i čuvari zoološkog vrta. Oni su sve vreme pokušavali šimpanzu da usmere ka Kalemegdanu i dalje od Terazijskog tunela, ka čemu se on i uputio. U tome su delimično uspeli, pa je Sami ulicom Vase Čarapića stigao sve do Studentskog trga. Tada, oko 21h, od kuće dolazi direktor zoološkog vrta, Vuk Bojović. On je uspeo razgovorom da odobrovolji Samija, uhvati ga za ruku uz reči: Hajde Sami, idemo kući, uvede ga u svoj auto i lično ga doveze do Vrta.
Nigde u svetu nije zabeleženo da je neko odraslog šimpanzu, posebno mužjaka, kojeg veoma kratko i površno poznaje, uvede u svoj auto i vozi po gradu.
Svega dva dana kasnije, u 10h, odigralo se Samijevo drugo bekstvo. Radnici Vrta uspeli su da usmere šimpanzu u ulicu Cara Dušana, gde je on ušao u jedno dvorište i popeo se na višnju, a kasnije i na krov garaže. Ovog puta, na ulicama je imao podršku i publiku, pa je oko četiri hiljade ljudi pristiglo, a kasnije se taj broj i povećavao. Građani su nosili parole: Sami, mi smo s tobom!, Sami, ti si pravi!, Sami, ne silazi!, Ne daj se, Sami! Radio stanice su iz minuta u minut prenosile događaje, a i ovog puta Vuk Bojović je pokušao da ubedi Samija da se vrati u Vrt. Kako to nije uspelo, a temperatura je pada, odlučeno je da se Sami uspava i tako vrati u kavez. Puška za uspavljivanje se čekala iz Osječkog vrta, a Samijev oporavak je trajao nekoliko dana.
Sami je iznenada uginuo od opasne bolesti 11.01.1992. godine. Vuk Bojović je u intervjuu za Politiku 2010. godine rekao da je Sami bio njegova omiljena životinja i da ga je u kolima, kada ga je prvi put vraćao u Zoo vrt, hranio. Sami je sahranjen u samom zoološkom vrtu, a Bojović je svojevremeno pričao da bi tu voleo da sahrane i njegovo srce.
