Na današnji dan preminuo je patrijarh srpski Pavle koji je bio 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve od 1990. do 2009. godine. Rođen je pod imenom Gojko Stojčević, a ime Pavle je dobio zamonašivši se u manastiru Blagoveštanje 1948. godine.
Zapamtili smo ga kao jednog od najskromnijih i istinoljubivih ljudi koji je koračao našim ulicama. Njegove reči i dela ostaće zapamćena zauvek, a u nastavku pročitajte neke od njegovih mudrih poruka i pokušajte da ih primenite.
[ditty_news_ticker id=“36340″]I sebi i drugima kažem: mene može da ponižava ko god hoće, al’ da me ponizi nema čoveka na ovom svetu, sem jednog, a to sam ja. Kad to zna čovek ima stabilnost.
Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.
Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo.
Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.
Čovek ne može birati vreme u kojem će se roditi i živeti. Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kojem narodu i od kojih roditelja.
Naša je obaveza da pomažemo bližnjem u nevolji, ali ne čineći pri tom nikakvo nasilje, jer svako je slobodan da izabere da li će da krene putem spasenja.
Kad se čovek rodi, celi svet se raduje, a samo on plače. Treba živjeti tako da, kad umre, celi svet plače, a samo on se raduje.
Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola.
Proći će sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaje zauvek.
I sebi i drugima kažem: mene može da ponižava ko god hoće, al’ da me ponizi nema čoveka na ovom svetu, sem jednog, a to sam ja. Kad to zna čovek ima stabilnost.
Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina. Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečoveštvo.
Ne zaboravimo nikada da je zlo uvek kratkog veka i samo naizgled uspešno i blistavo. Zato na zlu, lukavstvu, prevari, ne treba zasnivati ništa, pogotovo ne život.
Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i ovog što nas cepa i deli.