Na današnji dan, 10. jula u mestu Smiljani u Lici rođen je naš genije, najpoznatiji naučnik i pronalazač Nikola Tesla. Bio je četvrto dete Milutina, srpskog pravoslavnog sveštenika, i majke Georgine. Ime je dobio i po jednom i po drugom dedi, a kršten je odmah sledećeg dana jer se verovalo da neće preživeti zbog slabašnosti.
Sa 17 godina je bolovao od kolere i tada je ubedio oca da umesto bogoslovije upiše studije tehnike. To i čini upisom Politehničke škole u Gracu sa 19 godina. Na drugoj godini gubi stipendiju i biva dva puta odbijen za istu od Matice srpske u Novom Sadu. Prekida studije i gubi sav kontakt sa bližnjima. Tek ga nakon nekoliko meseci otac pronalazi u Mariboru i vraća nazad kući. Nakon smrti njegovog oca odlazi u Prag i pokušava da završi studije. To nije uspelo, studije nikada nije završio, ali ga to nije sprečilo da bude „čovek koji je izumeo dvadeseti vek“.
U Ameriku je po preporuci Edisona stigao 1884. godine. Zlatne godine njegovog stvaralaštva bile su od 1893. do 1895. godine kada je proizveo naizmeničnu struju. Autor je više od 700 patenta, registrovanih u 25 zemalja, od čega je 112 u oblasti elektrotehnike.
Njegovi najznačajniji pronalasci su polifazni sistem, obrnuto magnetno polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Sistem naizmeničnih struja je omogućio svima efikasniji i lakši prenos električne energije na daljinu, a bio je i ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Jedini je Srbin po kojem je nazvana jedna međunarodna jedinica mere i to za gustinu magnetnog fuksa ili jačinu magnetnog polja – Tesla.
Preminuo je od srčanog udara u sobi 3327 na 33. spratu hotela Njujorker. Povodom njegove smrti gradonačelnik Njujorka Lagvardija je rekao:
Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće.
Nakon posmrtnog obreda održanog 12. januara u Crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku, telo je kremirano. Na ispraćaju tog dana bilo je oko 2.000 ljudi, a među njima mnoge značajne ličnosti i nobelovci. Svirao je njegov prijatelj violinista Zlatko Baloković. Po Teslinoj želji prvo je svirao Šubertovu kompoziciju Ave Marija, a onda srpsku pesmu Tamo daleko.
Ubrzo nakon smrti, FBI je zatražio od Useljeničke službe oduzimanje svih Teslinih ličnih stvari i dokumenata. Ona su nakon toga po nalogu Egara Huvera i predsednikovih savetnika proglašena strogo poverljivima zbog prirode njegovih otkrića i patenata.
Porodica Nikole Tesle i jugoslovenska ambasada borili su se za povratak dokumenata i ličnih stvari i končano njegov sestrić Sava Kosanović uspeva da dođe do dela ličnih stvari. One su smeštene u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. 1957. godine i urna sa njegovim pepelom je preneta u Beograd i smeštena je takođe u Muzeju.
Muzej Nikole Tesle je nešto što definitivno vredi posetiti. Po svemu je jedinstvena institucija nauke i kulture u Srbiji, a i u svetu. U Muzeju se čuva preko 160.000 originalnih dokumenata, preko 2.000 knjiga i časopisa, 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata, 1.500 fotografija i staklenih fotoploča i preko 1.000 planova i crteža.
Najnovije na Beograd uživo:
- IKEA SLAVI ROĐENDAN – KOJE SU AKCIJE, POGODNOSTI I AKTIVNOSTI?
- ISKLJUČENJA STRUJE ZA SREDU, 4. AVGUST
- KORONA VIRUS COVID-19 U SRBIJI – AKTUELNO STANJE
- KATASTAR STAJALIŠTA – USKORO NEŠTO POTPUNO NOVO U BEOGRADU
- ZATVARAJU SE ULICE U CENTRU ZBOG SNIMANJA FILMA
POGLEDAJ JOŠ: BEOGRADSKE PRIČE
