Titula „počasni građanin Beograda“ prvi put dodeljena je na sednici Narodnog odbora Grada Beograda, 19. oktobra 1945. godine. Prvo zvanje počasnog građanina Beograda dodeljeno je general-pukovniku i narodnom heroju, Peki Dapčeviću.
Sledeći su ovu titulu dobili na Dan mladosti, 25. maja 1947. godine. Počasni građani Beograda postaju Josip Broz Tito, tadašnji predsednik FNRJ, Fjodor Ivanović Tolbuhin, maršal Sovjetskog Saveza i Vladimir Ivanoviću Ždanov, general sovjetske armije.
Zvanično, ovo zvanje uvodi se tek devet godina kasnije, odnosno 19. jula 1954. Sve do 2006. godine, počasni građanin Beograda mogao je postati samo neko ko je visoki inostrani političar, državnik ili vojskovođa.
Do 1985. godine, za počasne građane Beograda proglašavani su visoki strani državnici koji su bili u Poseti Jugoslaviji:
- Hajle Selasije, car Etiopije (22. jul 1954. godine)
- Džavaharlal Nehru, premijer Indije (24. jun 1955. godine)
- Gamal Abdel Naser, predsednik Egipta (23. jul 1956. godine)
- Norodom Sihanuk, kralj Kambodže (20. septembar 1959. godine)
- Leonid Brežnjev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a (20. septembar 1962. godine)
- Ahmed Ben Bela, predsednik NDR Alžira (6. mart 1964. godine)
- Habib Burgiba, predsednik Tunisa (31. mart 1965. godine)
- Lal Bahadur Šastri, drugi premijer Indije (18. jul 1965. godine)
- Edvard Kardelj, društveno-politički radnik SFRJ i narodni heroj (24. januar 1970. godine)
- Kenet Kaunda, predsednik Zambije (6. maj 1970. godine)
- Edvard Gjerek, predsednik Ujedinjene radničke partije Poljske (8. maj 1973. godine)
- Nikolaje Čaušesku, predsednik NR Rumunije i generalni sekretar CK KP Rumunije (19. septembar 1976. godine)
- Hua Guofeng, premijer NR Kine i generalni sekretar CK KP Kine (22. avgust 1978. godine)
- Džabir el Ahmed el Sabah, kuvajtski emir (17. septembar 1981. godine)
- Fransoa Miteran, predsednik Francuske (16. decembar 1983. godine)
- Kim Il Sung, predsednik DNR Koreje (19. jun 1984. godine)
- Li Sjennjen, predsednik NR Kine (4. septembar 1984. godine)
- Migel de la Madrid, predsednik Republike Meksika (26. januar 1985. godine)
- Džulijus Njerere, predsednik Tanzanije (15. mart 1985. godine)
Od 1985. godine do 2006. ovo je zvanje se nije dodeljivalo, kada se donose nova pravila i zvanično se ponovo uvodi u upotrebu. Novom odlukom menja se ko sve može biti proglašen počesnim građanima:
Počasni građanin Beograda može biti građanin Srbije, kao i strani državljanin, državnik i funkcioner međunarodne organizacije i udruženja, NVO i drugih oblika delovanja civilnog sektora, državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave, istaknuta javna ličnost ili drugi pojedinac, koji je svojim radom doprineo razvoju i ugledu Beograda, ostvarivanju i razvoju demokratije u Srbiji ili očuvanju svetskog mira i napretku čovečanstva.
Zbog ove odluke, 2015. godine prvi put je zvanje dodeljeno nekome ko nije iz sfere politike ili vojske. Od 2006. godine, počasni građani Beograda postali su:
- Nelson Mandela, predsednik Južnoafričke Republike (15. maj 2007. godine)
- Migel Anhel Moratinos, ministar spoljnih poslova Španije (6. oktobar 2009. godine)
- Tadaši Nagai, ambasador Japana u Republici Srbiji (7. jun 2010. godine)
- Li Kećjang, premijer NR Kine (18. decembar 2014. godine)
- Nikita Mihalkov, ruski reditelj (17. april 2015. godine)
- Peter Handke, austrijski pisac i humanista (21. maj.2015. godine)
- Torvald Stoltenberg, norveški političar (1. oktobar 2015. godine)
- Arne Sanes Bjernstad, norveški ambasador (6. decembar 2016. godine)
Na predlog Gradskog veća ili najmanje 20 odbornika, Skupština grada donosi odluku. Dobitniku se uručuje povelja sa grbom grada Beograda i to na svečanoj sednici Skupštine grada, kada se obeležava Dan Beograda. Stranim državljanima se uručuje prilikom njihovog boraka u Beogradu.
Do sada nijedna žena nije dobila zvanje počasnog građanina Beograda, kao nijedan građanin Srbije i nijedan Beograđanin.
POGLEDAJ JOŠ: BEOGRADSKE PRIČE
