Sasvim sigurno ste do sada čuli ili izgovorili da se neko „smeje kao luda nasta“. Ta etiketa pripisuje se nekome ko se ponaša čudno, nekome ko je preglasan, čudan, preveseo i u svakom slučaju nekonvencionalan.
Da li ste znali da je Luda Nasta zapravo muškarac i to Beograđanin? Ispostavilo se da je pridev ispred imena vremenom poprimio ženski rod, međutim Nasta je bio istorijska ličnost.
Nasta (puno ime Anastas) rođen je na Dorćolu u porodici Cincara, negde na prelasku između XVIII u XIX veka. Istorijski nije zabeleženo puno informacija o njemu, već legenda po čemu je dobio danas tako poznat nadimak.
Da li je zaista bio lošeg mentalnog zdravlja ili je bio druželjubiv i veseo lik – to procenite sami.
Nakon propasti Prvog srpskog ustanka 1813. godine, stanovništvo srpske prestonice se masivno povlačilo iz grada pred Turcima. Kako se dogodilo da mladi Dorćolac ostane u Beogradu, to nije poznato, ali jeste to šta je radio kada je ostao je zaslužno za termin „Luda Nasta“.
Priča se da je ostao da je ostao da sedi na ulici kada su drugi bežali. Lutao je, smejao se, pevao i pozivao ljude da mu se priduže i požele dobrodošlicu turskim snagama.
Turci su videli da Ludi Nasta ne predstavlja opasnost ni za koga i ostavili su ga da živi među njima tu gde su ga našli. Nažalost, o daljem životu Ludog Naste nema istorijskih podataka, ali se nadamo da ga njegova „vesela“ priroda spasila.
POGLEDAJ JOŠ: BEOGRADSKE PRIČE
