CVETKO JOVANOVIĆ, ČOVEK KOGA SU SAČUVALI SAMO BEOGRAĐANI

0

Cvetkovu pijacu ili deo Zvezdare koji zovemo „kod Cvetka“ svi Beograđani poznaju, ali većina nažalost samo kao naziv za ovaj deo našeg grada. Cvetko Jovanović je čovek koji je verovatno najviše učinio za ovaj deo grada i nije slučajno što su ga jedino Beograđani i sačuvali od zaborava.

Ovom čoveku su oduzeli imovinu, dobrotvorni fond, čak i ulicu koja je nosila njegovo ime, a učinio je više za ovaj deo grada nego mnogi gradonačelnici. Zašto se i dan danas kaže „vidimo se kod Cvetka“ i zašto i dalje svi Beograđani kažu „Cvetkova pijaca“, iako su joj vlasti dali ime pijaca Zvezdara?

Ko je bio CVETKO?

Cvetko Jovanović rođen 1862. godine je krajem 19. veka došao u Beograd iz južne Srbije (Sadašnje Makedonije okolina Ohridskog jezera) i kod sadašnjeg Pravnog fakulteta prvo prodavao semenke, pa otvorio piljaru, koja je prilično dobro poslovala, jer je ubrzo uspeo da kupi zamljište na tadašnjoj periferiji, a sada već svima poznatoj lokaciji.

Cvetko Jovanović je na tom mestu otvorio han sa štalama za konje gde su svraćali putnici koji su prolazili Smederevskim putem. Iz toga je nastala kafana pod nazivom Vračarsko polje, ali su je svi zvali Cvetkova mehana. Iza kafane je bila njegova kuća (kod sadašnjeg broja 356), štale, pekara, kao i prostorije koju je koristila posluga. Ovaj čuveni domaćin i dobrotvor imao je imanje koje se prostiralo do Doma zdravlja Zvezdara. Kafana je bila poznata i po tome što je na jednom zidu imala veliku sliku Kraljevića Marka sa natpisom „Pola pije, pola Šarcu daje“ kao i po tome što je 1933. godine tu prenoćio i sam kralj Aleksandar Karađorđević. Cvetko je imao četvoro dece, ali ni jedno nije preživelo, tako da direktnih potomaka nije imao.

Zašto su Beograđani cenili i do danas zapamtili Cvetka Jovanovića?

Cvetko je doveo struju u ovaj deo grada, što je za to vreme bio veliki korak ka boljim uslovima za život, zatim je doveo tramvajske šine do tadašnje kafane kojim je saobraćao tramvaj broj 6. Zbog svojih zasluga bio je odlikovan Ordenom Svetog Save petog reda. Verovatno najveći trag ostavio je kao veliki dobrotvor jer je pomagao siromašnim sugrađanima, deci, studentima, crkvi i sveštenstvu. Poznat je Fond Cvetka Jovanovića i žene mu Stefane gde je deo svojih sredstava namenio podizanju crkve u rodnom Labuništu, kao i za izgradnju velike zgrade za rentiranje, da bi se kasnije ta sredstva koristila za pomoć hramu Pokrova Presvete Bogorodice, Društvu za podizanje hrama Svetog Save, školama, obdaništima i u druge humanitarne svrhe.

Već nakon deset godina posle smrti (Cvetko je preminuo 1938. godine) mu je nacionalizovana skoro sva imovina. Pijaci je dodeljeno ime Zvezdarska, zadužbina dodeljena Ministarstvu prosvete, kafana preimenovana u Smederevo. Čak je i ulica koja je nekada nosila njegovo promenila ime u ulicu Slobodanke Danke Savić.

Ipak su Beograđani zadržali njegovo ime u nazivu ovog dela grada i možda i nesvesno time sećanje na ovog plemenitog čoveka. Beograd i njegovi građani bolje pamte svoje dobrotvore nego mnoge vlasti koje doaze i odlaze, zato je ova priča Beogradska priča na portalu www.beograduzivo.rs .

POGLEDAJ JOŠ: BEOGRADSKE PRIČE

Podelite ovo sa prijateljima

Ostavite komentar