Spomenik prirode od velikog značaja i Spomenik kulture na 4,82 hektara – Botanička bašta Jevremovac ponos je Beograda i njegova zelena oaza u samom gradu.
Da li znate zašto se zove Jevremovac i da ovo nije bila prva botanička bašta u Beogradu?
Još 1874. godine, na predlog Josifa Pačića, a odlukom ministarstva prosvete i crkvenih poslova Kneževine Srbije, osnovana je Botanička bašta u Beogradu. Čak i pre toga, Pančić je u dvorištu Liceja beogradskog, za potrebe nastave u Velikoj školi gajio malu botaničku baštu.
Ipak, kada je osnovana institucija, Bašti je zvanično dodeljen plac na Dorćolu, uz obalu Dunava. To se nije pokazalo kao dobra odluka, zbog blizine reke, pa je nakon dve velike poplave potpuno uništen biljni fond. Pančić je tražio bolji smeštaj za Baštu, ali nažalost preminuo 1888. godine pre nego što je dočekao da vidi Baštu na novoj lokaciji.
1889. godine, kralj Milan Obrenović, znajući za probleme koje je Josif Pančić imao oko lokacije za Baštu, odlučio je da reši ovaj problem. On je za ovu potrebu poklonio svoje imanje, sa jednim uslovom. Kako je imanje nasledio od svog dede, Gospodara Jevrema Obrenovića, on je želeo da se bašta nazove po njegovom dedi – Jevremovac.
Nedugo zatim, kupljena je i Velika staklena bašta, koja je i dalje jedna od najlepših i najvećih u ovom delu Evrope.
Interesantna činjenica – iako je Botanička bašta okružena prometnim saobraćajnicama, razlika u temperaturi vazduha između baše i okolnih ulica za vreme letnjeg perioda iznosi i do 10 stepeni.
POGLEDAJ JOŠ: BEOGRADSKE PRIČE
