KO JE BILA PRVA BEOGRAĐANKA KOJA JE POSTALA DOKTOR NAUKA I BORAC PROTIV „ČARŠIJSKIH PRIČA“?

0

Ksenija Atanasijević, rođena 5. februara 1894. godine u Beogradu, bila je filozof i prevodilac, prva žena doktor nauka i predavač na Beogradskom univerzitetu. Smatra se prvom feministkinjom u Kraljevini SHS zbog toga što se borila za svoje mesto, tamo gde žena do tada nije bilo.

Školovanje na Beogradskom univerzitetu i prva ogovaranja

Studirala je filozofiju sa klasičnim jezicima na Beogradskom univerzitetu. Profesor glavnog predmeta bio joj je slavni Branislav Petronijević, čiji asistent postaje pred kraj osnovnih studija. Do tada je već govorila francuski, engleski, ruski, nemački, a služila se i italijanskim, grčkim i latinskim jezikom.

Diplomirala je sa visokim uspehom 1920. godine i tada prvi put počinju čaršijske priče i pokušaji da se uništi ime koje je sebi gradilaU gradu počinje da se priča da je ljubavnica profesora Petronijevića i da tome zaslužuje svoju uspeh. Zbog ovih ogovaranja oklevala je da nastavi rad na doktorskoj tezi.

Ipak, posle kratkog rada kao suplentkinja u Trećoj beogradskoj gimnaziji (što je bilo najviše zanimanje koje je obrazovana žena mogla postići), odlazi u Evropu na godinu dana. Proučavala je delo Đordana Bruna i na temi Brunovo učenje o najmanjem piše svoj doktorat.

Prva žena doktor nauka – odgovara o matematici na filozofskom ispitu

20.1.1922. godine branila je svoj doktorat na Beogradskom univerzitetu pred komisijom koju su, među ostalima, činili Branislav Petronijević, Milutin Milanković i Veselin Čajkanović. Iako se radilo o odbrani filozofskog dela, Ksenija je tog dana, pred punim amfiteatrom, dobila zadatak iz diskretne geometrije. Kada ga je sa lakoćom rešila na tabli, više nije postojala mogućnost da se ospori njeno doktorsko zvanje. Dr Ksenija Atanasijević imala je tada svega 28 godina.

Borba za mesto docenta na fakultetu – „Čestitam vam, gospođice, ušli ste u pakao!“

Ksenija je sanjala o univerzitetskoj karijeri, ali se o njenoj docenturi vodila žestoka rasprava. U to vreme, ni na jednom fakultetu u Kraljevini SHS nije postojala žena sa zvanjem docenta. U međuvremenu, čaršija je imala nove priče – da je ljubavnica svoje prijateljice Zore Stanković, a priča da je u vezi sa oženjenim lekarom Milanom Markovićem završila je na naslovnim stranama tadašnje žute štampe – BalkanVeče.

Radila je u gimnazijama u Nišu i Beogradu, sve dok u oktobru 1923. godine nije odobren predlog da bude prihvaćena kao docent. Predlog su potpisali Petronijević, dr Dragiša Đurić i docent Nikola Popović. Blago je reći da su kolege ovu odluku dočekale veoma burno i da su se trudili na svaki mogući način da je sa fakulteta sklone. Često se citira šta joj je rekao dr Tihomir Đorđević: Čestitam vam, gospođice, ušli ste u pakao!

Optužbe „kolega“ i odlazak sa fakulteta

Usledile su najplodnije godine u stvaralaštvu Ksenije Atanasijević – napisala je nekoliko knjiga i oko 400 naučnih studija, da bi 1928. godine bila izabrana za vanrednog profesora za celokupnu istoriju filozofije. Da bi ova odluka bila važeća, trebalo je da je potvrdi Univerzitetsko veće. Tada je došlo do dramatičnog obrta i početka kraja – jedan od kolega proglasio je plagijatorom jer navodno nije navela autora jedne rečenice jednog od njenih dela.

Punih osam godina borila se protiv ovih optužbi, da bi 1936. godine odustala govoreći da „na svojoj strani, osim istine i zakona, nisam imala ništa više“.

Aktivizam za vreme Drugog svetskog rata i smrtna kazna koju je izbegla

Za vreme Drugog svetskog rata pisala je protiv nacionalizma i branila Jevreje, zbog čega je Gestapo hapsio. Nakon završetka rata i nova vlast je hapsi. Jedan od njenih „kolega“, Dušan Nedeljković, postaje dekan Filozofskog fakulteta i predsednik Komisije za ratne zločine. Tražio je smrtnu kaznu za Kseniju, ali ona iz komunističkog zatvora ipak izlazi lišena svih građanskih prava. Njene knjige stavljene su na listu zabranjenih, ali je ona nastavila da radi anonimno.

Ksenija Atanasijević bila je najveća srpska žena mislilac! Bila je i ostala primer mnogim ženama i začetnik promena i borbe žena na obrazovanje i rad! Do kraja svog života ostala je u Beogradu, iako je dobijala zvanične pozive da predaje u Americi. Umrla je 1981. godine u 88. godini života.

izvor: Ljiljana Vuletić – Istine i laži o Kseniji Atanasijević, Život i Misao Ksenije Atanasijević, wikipedia

POGLEDAJ JOŠ: BEOGRADSKE PRIČE

Podelite ovo sa prijateljima

Ostavite komentar